Stigma i HIV/AIDS


Stigma manja.jpg

Stigma povezana sa HIV/AIDS-om odnosi se na negativne stavove, ubeđenja, društvene i političke mere usmerene ka ljudima za koje se smatra da imaju HIV/AIDS kao i ka drugim značajnim ljudima u njihovim životima, njihovim partnerima, članovima porodice, prijateljima i ostalima iz njihove okoline. Obrazac predrasuda gde spadaju ponižavanje, ignorisanje, gubitak ugleda, i diskriminacija ove grupe ljudi, i osnaživanje postojećih društvenih nejednakosti – posebno polne, seksualne, rasne – jeste koren stigme (žigosanja) povezane sa HIV-om.

 

Ervin Gofman (Erving Goffman) je šire poznat po tome što je stvorio koncept i okvir istraživanja stigme. Njegov rad je bio od presudnog značaja za stvaranje uslova za tekuće akademsko istraživanja ove teme. U svojoj knjizi Stigma: kontrola uniženih identiteta (1963), Gofman je opisao stigmu kao „karakteristiku koja ima duboke negativne konotacije u društvenom životu“. Njegovo objašnjavanje stigme fokusira se na stavove javnosti ka osobi koja poseduje karakteristike koje izlaze van društvenih očekivanja. Osoba sa takvom osobinom se „unižava u našim umovima sa celovite normalne osobe na grešnu osobu manje vrednosti“.

 

Po Gofmanu i drugim istraživačima, bolesti su povezane sa najvišim stepenom stigmatizovanja u odnosu na ostale osobine.

 

  • Bolesna osoba smatra se odgovornom što je dobila tu bolest;
  • Bolest se razvija i ne može se lečiti;
  • Ljudi ne razumeju bolest;
  • Simptomi se ne mogu sakriti.

 HIV infekcija uklapa se dobro u profil uslova u kojima dolazi do visokog stepena stigmatizovanja. Prvo, ljudi inficirani HIV-om često se krive za svoje zdravstveno stanje i mnogi veruju da se HIV mogao izbeći da su ljudi bili pažljiviji. Drugo, iako se HIV leči i sa HIV-om se živi, bez obzira na to još uvek se smatra progresivnom i nelečivom bolešću. Treće, prenos HIV-a nije shvaćen dobro među ljudima, što dovodi do toga da se ljudi osećaju ugroženo zbog samog prisustva bolesti. Na kraju, iako se asimptomatična HIV infekcija često može sakriti, simptomi bolesti povezane sa HIV-om ne mogu. Simptomi povezani sa HIV-om mogu se smatrati odvratnim, gadnim i ometajućim u društvu.

Stigma

Diskriminacija i devaluacija identiteta povezane sa stigmom u odnosu na HIV ne dešavaju se prirodno. Umesto toga, ove pojave se javljaju kod pojedinaca i društava u kojima, u većem delu, žigosanje nastaje kao reakcija na sopstvene strahove. Stigma povezana sa HIV-om manifestuje se na različite načine. HIV pozitivni pojedinci, njihove voljene osobe, pa čak i osobe  koje ih neguju često su podložni odbacivanju od strane društvenih krugova i zajednica kada im je podrška i pomoć najpotrebnija. Oni mogu biti isterani iz svojih domova, izgubiti posao, ili biti meta napada. Iz ovih razloga, stigma povezana sa HIV-om mora se prepoznati i rešiti kao pojava koja ugrožava život ljudi.

 

Stigmu povezanu sa HIV-om možemo dodatno podeliti na sledeće kategorije:

 

  • iskonsku- odraz strahova i mišljenja da su osobe sa HIV-om nosioci zarazne i smrtonosne bolesti;
  • simboličnu– korišćenje HIV/AIDS-a za izražavanje stavova ka društvenoj grupi ili načinu života za koji se smatra da je
  • povezan sa bolešću;
  • posrednu– žigosanje ljudi koji su povezani sa HIV pozitivnim ljudima na neki način.

Žigosanje HIV/AIDS-a čini se ozbiljnijim od onog koje je povezano sa drugim potencijalno fatalnim bolestima. Takođe se ne odnosi samo na bolest i ljude sa HIV-om već i na ljude u njihovoj sredini, pa čak i na one koji samo žele da pomognu. Često se žigosanje povezano sa HIV-om izražava zajedno sa drugim vrstama stigme, posebno onim povezanim sa homoseksualnošću, biseksualnošću, i narkomanijom. Ljudi sa određenim verskim ubeđenjima i slabije obrazovani ljudi su oni koji češće stigmatizuju HIV/AIDS.

 Stigma povezana sa HIV/AIDS-om ugrožava blagostanje ljudi koji žive sa ovom bolešću. Stigmatizovani pojedinci mogu patiti od diskriminacije koja može dovesti do gubitka posla ili stana, otuđenja od porodice i društva, pa čak i do povećanog rizika od nasilja. Stigma povezana sa HIV-om takođe omogućuje javljanje novih infekcija jer može odvratiti ljude od testiranja na HIV, što znači da će takve osobe imati slabije znanje o rizicima od infekcije, i obeshrabriti HIV pozitivne ljude da o svom stanju razgovaraju sa svojim seksualnim partnerima.

 

Napori ka rešavanju šproblema stigme trebaju biti fokusirani na tri oblasti: programsku, zakonsku i političku. Aktivnostima u ovoj oblasti moraju biti široku usmerene, sisitematske i sa osnovom i podrškom u samoj zajednici.

 

Add your comment


icon

RSS

Automatski primajte obaveštenja o novom sadržaju.