"I plus i minus"


Plus i minus.jpg

Kampanju pod nazivom „I plus i minus!“ organizuju i sprovode: Ministarstvo zdravlja - kroz Projekat za borbu protiv HIV/side, koji se finansira iz sredstava Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije i Institut za javno zdravlje Srbije.

 

Kampanja će trajati dva meseca, a slede promotivne aktivnosti, koje će se pored Beograda odvijati i u još tri regionalna centra u Srbiji: Kragujevacu - 6. aprila, Nišu - 13. aprila, Novom Sadu - 5. maja. U ovim regionalnim centrima planirano je organizovanje okruglih stolova na kojima će se pričati o mogućnostima smanjenja stigme i diskriminacije, a građani će moći da saznaju više o samoj kampanji, ali i HIV-u kroz aktivnosti na centralnim gradskim trgovima. Na ovim manifestacijama deliće se informativno-edukativni materijal i kondomi. Za vreme trajanja kampanje sav informativno-edukativni materijal će biti dostupan u zdravstvenim ustanovama i centrima za socijalni rad širom Srbije kao i svim organizacijama koje su uključene u sprovođenje Projekta za borbu protiv HIV/side.

Informativni materijal možete pogledati ovde.

 

Još jedna promocija se planira u Beogradu – povodom obeležavanja Dana sećanja na preminule od side, 17. maja.

 

Glavni cilj kampanje „I plus i minus!“ je smanjenje stepena stigme i diskriminacije koji su dokazano prisutni u našem društvu kako prema samoj bolesti, tako i osobama koje žive sa HIV-om. Ovakav vid ponašanja ne samo da utiče na kvalitet života osoba koje žive sa HIV-om, već je jedna od najznačajnijih barijera u prevenciji i borbi protiv epidemije HIV-a.

 

Veliki deo stanovništva Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje žive sa HIV-om, što je posledica izrazito niskog stepen poznavanja same bolesti i mogućnosti njenog širenja.

 

Rezultati dosadašnjih istraživanja na ovu temu pokazuju da:

 

  • 65% populacije ne bi primilo u kuću osobu koja je obolela od side,
  • 34% populacije smatra da osoba koja je obolela od side treba da dobije otkaz, iako svoj posao obavlja profesionalno,
  • 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo sa osobom koja boluje od side, 59 % ne, a 19% ne zna šta bi u tom slučaju uradilo,
  • 89% populacije ne bi pristalo na zajednički život sa ovim osobama,
  • Dok čak 49% ljudi ne bi delilo kancelariju, radno mesto ili klupu sa osobom koja boluje od side.

 

Ohrabruje ipak činjenica da se i pored ovakvih rezultata znatan procenat, odnosno 59% populacije u globalu ne oseća ugroženim od strane osoba koje boluju od side, 23% oseća neku vrstu ugroženosti, a kod 18% ljudi osećaj ugroženosti zavisi od okolnosti.

 

Da bi smanjili stepen stigme i diskriminacije potrebno je da se suočimo sa osnovnim uzrocima koji zapravo dovode do takvog ponašanja javnosti, a to su STRAH i IGNORISANJE bolesti i činjenice da ona postoji u našem okruženju. Cilj nam je, dakle, da prevaziđemo probleme straha i ignorisanja kao obrasca ponašanja – i da dopremo do svesti ljudi. To je neophodno, jer problem stigmatizacije i diskriminacije mora da se reši pre svega na nivou pojedinaca koji su prvazišli strahove i predrasude koje su gajili prema samoj bolesti i prema osobama koje žive sa HIV-om. Lične primere bi trebalo da prate i rešenja na nacionalnom nivou kao što je usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Da bi se to postiglo, najšira javnost mora da shvati da strah i ignorisanje nisu uspešni u borbi protiv HIV-a, već da samo znanje i validne informacije o tome kako se HIV prenosi ili ne mogu da prošire naše vidike, zaštite nas i samim tim smanje stepen stigmatizacije i diskriminacije ljudi koji žive sa HIV-om/sidom.

S T R A H -  Istraživanja pokazuju da strah od diskriminacije i odbacivanja okoline na prvom mestu sprečava mnoge ljude da se testiraju na HIV, iako je u našoj zemlji znatno poboljšan kvalitet usluga testiranja, koje je pri tom već više godina unazad besplatno i anonimno. Sa druge strane strah od diskriminacije i odbacivanja ove osobe često sprečava da potraže adekvatnu medicinsku pomoć, a pre svega priznaju svoj status okolini (porodici, partneru, prijateljima, kolegama i poslodavcu) i zbog toga su uglavnom prepušteni sami sebi.

I G N O R I S A NJ E -  Ignorisanje činjenice da HIV postoji u našem okruženju i ignorisanje ljudi koji žive sa HIV-om predstavlja takođe veliku barijeru i u borbi protiv same bolesti, ali i u borbi za smanjenje stepena stigme i diskriminacije. Sa jedne strane javlja se ignorisanje putem skrivanja iza parole: „Meni to ne može da se desi!“ (ili „Neće valjda meni da se desi!“), što predstavlja apsolutno pogrešan obrazac za borbu protiv HIV-a. Sa druge strane ignorisanje i odbacivanje ljudi koji žive sa HIV-om skrivanjem iza parole: „Sam je kriv/kriva što mu se to desilo“ – otežava unapređenje  kvaliteta života ljudi koji žive sa HIV-om.

 

Usled ovakvih i njima sličnih obrazaca ponašanja stvara se blokada prema priči o HIV-u, kao nečemu što se nas lično ne tiče i zbog takvog stava korisne informacije ne mogu da dopiru do svesti velike većine populacije koja zazire od svega toga. Zaziranje od ove ili bilo koje druge bolesti u svojoj osnovi opet ima strah: strah od bolesti, strah od nepoznatog, neizvesnosti, osude i odbacivanja okoline...

 

Glavni cilj kampanje „I plus, i minus!“ je smanjenje stepena stigme i diskriminacije kako kod zaposlenih u sistemima zdravstvene i socijalne zaštite tako i kod najšire javnosti, a jedan od načina da to postignemo je da demistifikujemo predrasude koje uzrokuju strahove u vezi sa HIV-om i sidom.

 

Najveći strah u vezi sa osobama koje žive sa HIV-om je da socijalni kontakt sa njima predstavlja rizik. Zato glavnim parolama kampanje želimo da pošaljemo jasnu poruku koja pobija tu najveću predrasudu vezanu za HIV i sidu i koja sputava uspostavljanje i održavanje normalnih socijalnih odnosa sa osobama koje žive sa HIV-om:

 

HIV se NE! PRENOSI DODIROM
HIV se NE! PRENOSI RAZGOVOROM
HIV se NE! PRENOSI DRUŽENJEM

 

Ne! pravi razliku.
Ne! odbacuj.
Ne! osuđuj.

DA! TI MOŽEŠ DA POMOGNEŠ!

 

Ako samo pomislite da HIV može da ima i neko vama blizak, neko do koga vam je stalo – vaš otac, majka, sestra, brat, ujak, tetka, prijatelj ili kolega sa posla, komšija – da li bi i tada bilo u redu da i njih okruženje odbaci i ignoriše?
Osnovno pitanje je dakle kako pobediti strah od HIV-a?

 

Postoji samo jedan odgovor, a to je ZNANJEM!

 

Jedino znanjem možemo da savladamo i pobedimo sve ove strahove i to na taj način što treba da zapamtimo samo par korisnih informacija o tome kako se HIV/sida prenosi ili ne prenosi.

Osobe koje žive sa HIV-om  mogu uz pomoć terapije, koja je danas dostupna i besplatna u našoj zemlji, da žive dugo i kvalitetno i da ne obole od side. Zato je važno da javnost prihvati činjenicu da i ovi ljudi imaju pravo na kvalitetan život i da im individualni primerom prevazilaženja straha i predrasuda može i treba pomoći da to i ostvare.

2 comments

I like this site by Anonymous
I plus i Minus by Anonymous

Add your comment


icon

RSS

Automatski primajte obaveštenja o novom sadržaju.