Ekonomist: HIV kao biznis


economist-logo.gif
7 jun 2012

 

Borba protiv virusa
Ogromno, neobično tržište lekova

 

2. jun 2012. | Njujork | izvod iz štampanog izdanja

 

Nedelje koje su pred nama mogu doneti pobedu u dugom ratu protiv virusa humane imunodificijencije (HIV), koji prouzrokuje AIDS. Lek zvani Truvada koji se već koristi u tretmanu ove infekcije američki zakonodavci bi trebalo da do 15 juna odobre  njegovo korišćenje i za prevenciju prenošenja HIV-a.

 

GrafikonU prethodnih 30 godina smo videli nekoliko velikih pobeda. Ogromne količine novca su pomogle naučnicima da razviju nove lekove, a zdravstvenim radnicima da ih daju ljudima kojima su potrebni (videti grafik 1). Ovi lekovi su transformisali smrtonosnu pošast u hroničnu infekciju. Takođe su od HIV-a napravili veliki biznis.

 

Prodaja antiretrovirusnih lekova u Americi i pet najvećih evropskih tržišta je dosegla 13,3 milijarde dolara u 2011, prema istraživačkoj grupi, Datamonitoru, (videti grafik 2). Tržište je neobično koliko i veliko, a održava se zahvaljujući podršci vlada i zabrinjavajuće zavisi od te podrške. Prethodna decenija je donela moderne lekove u bogatim i obilnu pomoć u siromašnim zemljama. Međutim, pobeda u ovom ratu je još daleko.

 

Javno finansirana istraživanja su imala veću ulogu u razvijanju lekova za HIV nego za neke druge bolesti. Studija „Pitanja zdravlja“ (Health Affairs), koja je bila objavljena prošle godine, je pokazala da je za lekove za HIV tri puta verovatnije da uključe patent iz javnog sektora. HIV takođe ima specijalan status među zakonodavcima. Američka uprava za ishranu i lekove (America’s Food and Drug Administration - FDA) je napravila brži način da revidira lekove za HIV, puštajući ih na tržište pre najskupljeg stadijuma kliničkih ispitivanja.

 

Pogodni kokteli

grafikonPrivatne i javne investicije su ukupno proizvele više od dvadesetak lekova za HIV. Tokom 1987. godine je Burous-Velkom (Burroughs-Wellcome), koji je sada deo GlaksoSmitKlajna (GlaxoSmithKline), uveo prvi lek, koji je radio na enzimu koji pomaže virusu da prodre u ljudske ćelije. Tokom 1995. godine Hofman - La Roš (Hoffmann-La Roche), Švajcarska farmaceutska kompanija, lansirala je prvi inhibitor proteaze, koji prekida virus u kasnijem stadijumu replikacije. Danas se razni lekovi kombinuju kako bi se smanjila rezistentnost ili umanjili nus efekti. Uspon kombinovane terapije je doneo nalet podeljenog-licenciranja (cross-licensing): kompanije sklapaju dogovore da prodaju lekove međusobno u pažljivo kalibrisanim koktelima.

 

Jedna kompanija se ističe: Gilead, iz Kalifornije. Iako je kasno ušao u trku lekova za HIV, Gilead je brzo preuzeo vođstvo. Njegova strategija je jednostavna: što više zgodne terapije – to bolje. 2004. godine Gilead je plasirao Truvadu, svakodnevni lek, od samo jedne pilule, koja je kombinacija dva leka. 2006. godine je predstavio Atriplu, svakodnevni lek, od samo jedne pilule, koji je kombinacija Truvade i drugog leka. Maloprodajna cena Atriple u Americi je skoro 25 000 dolara po pacijentu godišnje. Tokom 2011. godine globalna prodaja ovog leka je dostigla 3,2 milijarde dolara.
Gilead je u prethodnih par nedelja dobio još lepih vesti. Jedna komisija FDA je preporučila Truvadu za preventivno korišćenje, odnosno da zaštiti zdrave ljude od inficiranja. Druga komisija FDA je prihvatila Gileadov novi lek – Kvad (Quad), koji je najjednostavniji i najefikasniji kombinovani lek do sad.

 

Koliko god razvoj lekova za HIV bio neobičan, njihova prodaja je još neobičnija. Amerika je najbogatije tržište na svetu, sa 841 000 dijagnoziranih pacijenata – deset puta više nego u Britaniji. Više od 60% lekova za HIV u Americi se kupuje javnim novcem. Osiguravajuća društva za HIV imaju specijalan tretman: pacijenti se retko pritiskaju da kupuju najjeftinije lekove, kao što bi bio slučaj sa nekom drugom bolešću.

 

Distribucija lekova u siromašnim zemljama je teža. Pre neku deceniju, malo ko od siromašnih je mogao da ih priušti. S početka su se farmaceutske kompanije jako loše ponele. 1998. godine je 39 velikih zapadnih firmi tužilo Južnu Afriku za zaštitu njihovih HIV pozitivnih pacijenata. Usledio je globalni metež, pa su se firme povukle 2001. godine.
Od tada su se promenile dve stvari. Prvo, bogate zemlje su krenule da doniraju ogromne svote novaca za borbu protiv AIDS-a u siromašnim zemljama. Tokom 2000. godine je za HIV programe bilo izdvojeno manje od 2 milijarde dolara; do 2010. je bilo izdvojeno 15 milijardi dolara zahvaljujući Golbalnom Fondu za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije i  Planu za hitnu pomoć borbi protiv AIDS-a (Emergency Plan for AIDS Relief) – PEPFAR planu predsednika Džordža Buša mlađeg (George Bush junior).

 

Drugo, cena lekova za AIDS je okomito pala. U maju 2000. godine je „trostruki koktel“ koštao oko 10 000 dolara. Do 2011. su iste tablete prodavane za 62 dolara u siromašnim zemljama. Novcem za PEPFAR kupuju se generičke verzije patentiranih lekova, koje se mogu isporučiti samo siromašnim zemljama. Prošle godine su dve farmaceutske kompanije dobile naviše PEPFAR-ovih ugovora: indijska firma Aurobindo, i indijska firma Matriks (Matrix), koju je 2007 kupila američka firma Milan (Mylan). Tenderski sistem PEPFAR-a okvire zarade održava veoma uskim, čak i za standarde generičke industrije, kako kaže Radživ Malik (Rajiv Malik), predsednik Milana. Ali su zato količine ogromne.

 

Ima li mesta za dalje širenje terapije? Uprkos subvencijama i sunovratu cena, manje od polovine inficiranih HIV-om uzima lekove za HIV. Oni koji ih uzimaju, s druge strane, žive dugo i moraju da održavaju uzimanje lekova. Štaviše, nove studije pokazuju da rano uzimanje terapije pomaže, pa će zato i potražnja zasigurno rasti.

 

Avaj, pomoć je opala 2009. i 2010. godine zbog finansijske krize. Stvar dodatno komplikuje i trgovina između više lekova i boljih lekova. Većina pacijenata u siromašnim zemljama dobija lekove kojima je istekao rok, prema Lekarima bez granica (Médecins Sans Frontières). Dozvoljavanje generičkim firmama da kopiraju još po koji patentirani lek možda pomogne. Od 2006. godine Gilead je predao licence lekova za generike za 5% honorara od zarade. Prošle godine se otišlo još dalje, sklapanjem dogovora za izdavanje licenciranih lekova „trustu patenata“, da bi se centralizovali dogovori oko honorara od prodaje za više kompanija. Međutim, do sada je Gilead jedina zapadna kompanija koja se uključila.

 

Čak i u bogatim zemljama, javna spremnost za plaćanje najboljih lekova izgleda posustaje. Ekspres Skripts (Express Scripts) upravlja troškovima lekova za američke poslodavce. Sa izgledom ulaska skupog Kvada na tržište, poslodavci su počeli da traže od Stiva Milera (Steve Miller), koji vodi sistem javnog zdravstva, da obuzda troškove koji odlaze na HIV, možda time što će pažnju pacijenata okrenuti na jeftinije lekove.

 

Za HIV postoje dva različita tržišta. U bogatim zemljama, mnoge dobre terapije se bore za udeo na tržištu. One najbolje će ostvariti debeli profit, pošto pacijenti svakako moraju da uzimaju lekove svakodnevno. Međutim, Datamonitor predviđa da će ovakav rast početi lagano da slabi nakon 2017. godine, kada će mnogi lekovi izgubiti zaštitu patenata, pa će cene naglo pasti. U siromašnim zemljama, s druge strane, velike farmaceutske kompanije zarađuju malo para, ali zato firme koje proizvode efikasne kopije uspevaju. U međuvremenu svet i dalje čeka na lek.

 

Tekst je preuzet iz časopisa Ekonomist i možete ga pročitati u originalnoj verziji ovde.

 

Add your comment


icon

RSS

Automatski primajte obaveštenja o novom sadržaju.

Aktuelnosti - tekstovi: